U današnjem podkastu, bavimo se analizom romana „Ana Karenjina“ Lava Nikolajeviča Tolstoja.

• Otkrivamo šta je sve potrebno da znate, da biste razumeli Anu Karenjinu;
• Objašnjavamo zbog čega je važan lik Konstantina Ljevina;
• Šta je to Ana „zgrešila“;
• Kako je izgledao život u gradu, a kako život na selu;
• U čemu se sastoji moć plemstva i zbog čega selo propada;
• Zašto i dalje čitamo „Anu Karenjinu“?

Pridružite nam se na putovanju kroz podsvest u novom podkastu Digitalnog omladinskog centra!

Kroz analizu Heseovih romana „Demijan” i „Stepski vuk” bavimo se pitanjima samospoznaje, odnosa dobra i zla u čoveku i ulozi smeha u prevazilaženju društvene teskobe. U pejzažu prepunom simbolike, kroz koji progovara podsvest glavnih junaka, otkrijte ko je Demijan, a ko Hermina i zašto je podela na „čoveka” i „vuka” pojednostavljivanje kompleksnosti čovekove ličnosti.

Tema današnjeg podkasta je delo koje je u isto vreme i gotski roman i horor i prvi roman naučne fantastike. U pitanju je „Frankenštajn ili moderni Prometej" engleske književnice s početka devetnaestog veka – Meri Šeli. U podkastu se bavimo pitanjima:

1. Da li znanje može biti opasno?

2. Šta je čovek i koje su njegove granice?

3. Da li je moguć život bez komunikacije, podrške i saosećanja drugog živog bića?

4. Ko je čudovište?

5. Kako je autorka dobila inspiraciju za roman? 

6. Koja je veza Frankenštajna i Prometeja?

Slušajte nas na svojoj omiljenoj podkast platformi: Podcast.rs, Google podcasts, Spotify, Stitcher, Radio Public, Amazon Music i na našem blogu „Bibliofil".

Ne propustite novi podkast Digitalnog omladinskog centra u kojem govorimo o Andrićevoj Aniki i Stankovićevoj Sofki, kao jednim od najfatalnijih žena srpske književnosti, koje svojim postojanjem remete svakodnevicu i time pokreću priču i koje zbog svoje izuzetnosti, uvek stradaju. Lepota ovih junakinja daje im moć da u ljudima probude potisnute želje i davno zaboravljene snove, razotkrivajući naličje društva i sve njegove nedostatke. Reakcija okoline će uticati na postupke junakinja kao i na njihovu predstavu o sebi, ali bez obzira na sve, ipak će doživeti tragičnu sudbinu.

U ovoj epizodi podkasta bavimo se romanom britanskog nobelovca Vilijama Goldinga, „Gospodar muva”. Šta nam pisac poručuje ovom antirobinzonadom; na koji način ruši kolonijalnu mitologiju i odstupa od ranijih avanturističkih romana o preživljavanju na pustom ostrvu? U čemu je razlika između civilizacije i divljaštva; kako je nastao pojam „civilizacija” i na koji način se njegovo značenje menjalo? Kako društvene stege utiču na pojedinca i grupu i šta se dešava kada tih stega nestane?

Iako je nakon objavljivanja bio zabranjen zbog eksplicitne sadržine i uvredljivog jezika, roman „Lovac u žitu“, američkog pisca Džeroma Dejvida Selindžera, odoleva testu vremena. Danas se smatra kultnom pričom o tinejdžerskom buntu i odnedavno je uvršten i u školsku lektiru. U današnjem podkastu analiziraćemo lik Holdena Kolfilda, popularnog antijunaka omladinske književnosti, koji luta ulicama Njujorka pedesetih godina prošloga veka, u želji da pobegne od straha od odrastanja. Pokušaćemo da odgonetnemo uzrok strahu, tumačeći Holdenov doživljaj sveta, poreklo njegove mržnje prema licemerju odraslih i njegovu interakciju sa drugim likovima u romanu.

U današnjem podkastu, bavimo se nordijskom mitologijom. Govorićemo o tome: kako je nastao svet, ko su vrhovni bogovi i kada se u njih verovalo, koji su to najpouzdaniji izvori mitova, kako izgleda nordijska kosmogonija i kakva je sudbina Odina, Lokija i Tora. Ako vas zanima šta je „Igdrasil", kako će izgledati „Ragnarok" i zbog čega će Loki u konačnoj borbi ratovati protiv bogova Asgarda, poslušajte novu epizodu Podkasta Digitalnog omladinskog centra.

U današnjem podkastu bavili smo se analizom romana „Čiča Gorio” Onorea de Balzaka, s posebnim osvrtom na moralnu degradaciju Ežena de Rastinjaka. „Sve što je čovečansko strast je. Bez nje bi nam bili nepotrebni i vera i istorija i roman i umetnost”, kaže Balzak, a njegovi junaci potvrđuju ovu tezu. Ko je Rastinjak na početku romana, kakve su njegove težnje, na koji način društvo oblikuje njegovu ambiciju i kakva osoba postaje na kraju romana – saznajte u novoj epizodi podkasta Digitalnog omladinskog centra.

Dragi slušaoci, u novom podkastu bavimo se mitom o vampiru koji je preko folklora prešao u književnost i postao jedno od najpopularnijih stvorenja fantastike u pop-kulturi. Ako vas zanimaju narodna predanja i istorijska svedočanstva o vampirima, kao i način na koji je književnost proširila simboliku ovog natprirodnog bića – a film je dodatno popularizovao – ne propustite novi podkast Digitalnog omladinskog centra.

Zašto Džejn Ostin smatramo začetnicom ljubavnih romana i da li je moguće klasike svetske književnosti ograničiti žanrovskim određenjima? 

Da li je svrstavanje njenih dela u ljubavne romane pokušaj da se popularni žanr rehabilituje i da mu se da priznanje u intelektualnim krugovima u kojima je ozloglašen, nipodaštavan i gotovo izbačen iz diskursa i da li je zbog toga vrednost dela Džejn Ostin dovedena u pitanje? 

Ova epizoda posvećena je francuskom komediografu i glumcu Molijeru. Koje pojave u društvu autor ismeva u svojim delima, koje su njegove drame zabranjivane i zašto, kroz koje likove i na koji način autor ukazuje na licemerje svojih suvremenika – saznajte u današnjoj epizodi podkasta.

Orvelov antiutopijski roman „1984” tema je današnjeg podkasta, u kojem interpretiramo karakteristike društveno-političkog uređenja predstavljenog u romanu. Posebna pažnja posvećena je analizi odnosa totalitarnog društva prema istoriji i jeziku, pojedincu i zajednici, kao i tumačenju tehnika koje opresivna država u romanu koristi kako bi očuvala vlast.

Ove godine obeležavamo veliki jubilej, 700 godina od Danteove smrti! Tim povodom, današnji podkast Digitalnog omladinskog centra posvetili smo čuvenom piscu. Analizirajući trinaesto pevanje „Pakla”, zapitali smo se na koji način je Danteovo delo izgradilo predstavu onostranog koja se održala do danas, a tumačeći piščev odnos prema grehu, sagledavamo u kojoj meri je srednjovekovna hrišćanska tradicija utkana u stihove veličanstvene poeme. Na samom kraju, osvrnuli smo se na Blejkovu reinterpretaciju Danteovog dela kroz vizuelnu umetnost.

Pored naročitog značaja koji ima u svetu prirode, pčela je takođe uticala i na razvoj ljudske misli. Razvijena simbolika pčele u književnosti i kulturnoj tradiciji veoma je bogata i traje vekovima. Kako je po narodnim verovanjima nastala pčela, koje osobine su joj pripisivali veliki umovi antike, na koji način pčelinju simboliku koriste Lesing, Gogolj i Andrić, a u kojoj meri se ona zadržala u savremenoj književnosti, otkrijte u podkastu Digitalnog omladinskog centra.

U današnjem podkastu govorimo o načinu na koji je priroda doživljavana i tretirana kroz istoriju književnosti. Na koji način su se pisci služili biljnim i životinjskim svetom u svojim delima; kada je priroda služila samo kao dekor, u kojim slučajevima je nosila simbolično značenje a kada je bila u samom fokusu dela, saznajte u novoj epizodi podkasta Digitalnog omladinskog centra.

U današnjoj epizodi podkasta Digitalnog omladinskog centra Gradske biblioteke u Novom Sadu, govorimo o životu i radu ruskog pisca Sergeja Dovlatova. Po čemu je specifično njegovo stvaralaštvo, zbog čega je emigrirao u Sjedinjene Američke Države i ko su njegovi književni uzori, otkrijte u novom podkastu.

U prvoj epizodi podkasta Digitalnog omladinskog centra Gradske biblioteke u Novom Sadu govorimo o omladinskoj književnosti: kako i kada je nastala, kako se razvijala i šta su njene osnovne karakteristike. U današnjoj epizodi govorimo o romanu koji je stvorio novi književni žanr, definisao kategoriju i otkrio potrebu da se vidljivim učine životni problemi i težnje i čuje glas čitave jedne, dotad zanemarene demografske grupe.